Томас Гајсен и Тобијас Студер сажетак
Томас Гајсен и Тобијас Студер стављају се, у свом прилогу теоријским основама културалне праксе, изван подељених тумачења света, кроз која се поспешују индивидуални и социјални процеси стигматизовања и разграничавања. У јавним дискусијама у контексту миграције, у центру пажње стоје вишеструке појаве егзотизовања и скандализовања културних разлика. Супротно томе, у научним дебатама ради се, пре свега о појашњавању значења културе у контексту индивидуалне социјализације, заједничких додирних тачака и друштвеног развоја. При томе се по правилу, фокусира на разрачунавање с мигрантима и мигранткињама као с припадницима друге, различите културе. Процеси појашњавања протичу притом вишеструко дуж специфичних линија културалних диференција, као што то отприлике долази до изражаја у међусобном супротстављању традиционалних и модерних оријентација. Такве суппротности омогућавају различите форме приписивања културалних ознака, кроз које се праксе разграничавања и дискриминације легитимишу. При томе се културална обележја есенцијализују, маркирају као стабилна и непромењива, култури се одузима особина процеса, и у култури укорењене разлике и подвојености постају недвосмислене. Делатност која се бави истраживањем миграција сматра да је суочена с проблемом, да кроз стуктуру својих истраживања и с тим повезаним процесима разврставања, оствари истовремено потврду свог става о постојећим категоријалним системима значења, кроз представљање и конструисање културе као системске целине по себи. Томе је могуће супротставити појам културе који ће се базирати на систематско повезаном промишљању као прво културе, моћи и владавине, и у складу с тим узети у обзир и односе културне доминације (Хаук/Hauck 2006 стр. 18). Као друго амбивалентни појам културе омогућава анализу биографских процеса учења, дакле укључује конкретне, индивидуалне процесе учења, као и партиципацију у дрштвеним процесима учења и развоја институција. Тиме се имплицира један уопштени појам миграције, који би био и просторно-територијално и временско-биографски одређен. Док се кроз размену и комуникацију о апстрактним концептима културе односи моћи и владавине репродукују, успех у комуникацији и образовању у миграцијским процесима могућ је само онда, ако културолошки описи до којих се дошло кроз конкретне и биографске процесе учења, буду тематизовани и дискутовани у свим њиховим противречностима. Као треће, потребно је једно материјалистичко разумевање културе, које узима у обзир конкретне услове живљења и анализира позадину разлика које се стављају у први план, као и питање, какво значење и за кога култура има (усп. Хауг/Haug 2011). Истраживања на подручју миграција могу се послужити практичним резултатима с подручја Cultural Studies (усп. Willis, 1979, 1991) и етнопсихоаналитичке теорије (усп. Eрдхајм/Erdheim, 1982; Nadig, 1986) који културално етикетирање страног систематски повезују с културом властитог. Стављајући се испред актуелних дебата о значају културе у контексту миграција, треба истаћи да је право на мешање и транскултуралне процесе учења једнако важно као и „право појединца на његово повлачење у круте заједнице идентитета“ (Мергнер/Mergner 1998. str. 38).
Томас Гајсен (Thomas Geisen) је научни сарадник на одсеку Високе школе за социјални рад на високој стручној школи Северозападна Швајцарска. Тежиште његових истраживања су миграције, рад и насиље.
Tomas Gajsen i Tobijas Studer (Thomas Geisen und Tobias Studer)