Из серије Биргит Стегбауер: Приче миграната/ мигранткиња (више о саговорницима/саговорницама)
Селимагић Мурат, 39, рођени Босанац, већ је много тога остварио и има још тога у плану. Расизам је у Аустрији доживео само унутар групе имиграната из бивше Југославије, где се рат нежељено „угурао“ међу етничке скупине. Удружење ВИВО, чији је оснивач, заузима се за заједништво у пракси.
Кад сам 1991 емигрирао из Босне имао сам 17 година и похађао сам војну гимназију у Загребу. Рат у Словенији био је управо завршен кад сам дошао у посету свом оцу, који се налазио на преивременом раду у Филаху. Крајем летњег распуста започео је рат у Хрватској, границе су изнанада биле затворене и нисам се више могао вратити назад. Заиста сам желео да се вратим и браним своју домовину, кроз моје војно школско образовање сам био унапред припреман на то. Онако млад нисам могао проценити шта се заиста догодило у рату у Хрватској и Босни. Тек после, кад је све завршено, могло се видети да је све било тако бесмислено.
Отац ме спречио да се вратим назад. Инсистирао је да прекинем школовање на војној гимназији у Загребу и останем у Аустрији. Помогао ми је да код његовог послодавца добијем посао помоћног радника. Одмах сам послан на градилиште у Гајлтал. Првих 14 дана било је тешко, немачки језик једва да сам познавао, па су ми колеге цртале, шта бих требао донети. Секиру, ковчег с алатом итд. Колеге су биле добре, много су ми помогли и кроз разговор сам временом научио немачки.
После сам у истој фирми изучио тесарски занат. Већ сам поодмакао с обуком, а још нисам имао наставу у блоковима при стручној школи. Онда је мој погон за обуку телефонским путем поставио питање, зашто још нисам дошао на ред. Одговор из школе је гласио: чекамо да научи немачки језик, онда може кренути у школу. Кад сам коначно био спреман, добио сам прилику да свима покажем шта могу и завршио сам школу одличним успехом.
Затим сам обучен за тесарског пословођу, што је заправо било неуобичајено, јер се школовање плаћало. Фирма ми је то предложила и преузела трошкове обуке. Морао сам само гарантовати да ћу остати у фирми следећих неколико година. Упоредо с тим сам се оженио, наш син је већ био рођен и изградили смо кућу у Босни.
А онда сам пожелео да променим занимање. Дао сам отказ и следећих седам година радио сам за други грађевинско-предузетнички биро, већином на градилиштима у Словенији и некадашњој Југославији. Онда је дошло време за следећи корак – да оснујем своју фирму. Радим самостално већ пет година као грађевински менаџер. Налогодавци су ми по правилу Аустријанци, али сам усредсређен на земље некадашње Југославије.
Моја искуства овде у Аустрији су потпуно у реду, заиста сам добро примљен. Можда због мог залагања и моје искрености? Оно што је било лоше или негативно: ми бивши Југословени међусобно! Потпуно смо се поделили! Срби – Хрвати – Босанци. Пре рата мој је отац био председник клуба Југославија, тамо су се сусретале све нације и одједном је све то престало. Од тада свако има своје сопствено удружење, своје просторије и своје мале приредбе.
Ја покушавам да наставим тамо где је мој отац стао. У фебруару сам основао удружење под именом ВИВО – Удружење за интеграцију Филах, које окупља све нације и реализује заједничке подухвате различитих удружења. Све је још у изградњи. Кроз различите приредбе желимо доћи до људи и омогућити њихово упознавање – јер странац остаје странац све док га не упознамо.
На нивоу општине има већ, по интеграцијском узору, почетака мирног саживота свих нација и култура. Сад је на нама да живот једних поред других претворимо у живот једних с другима, како на приивредном тако и на социјалном нивоу. Ништа ново не треба проналазити: већ има средстава, идеја и пројеката. У Бечу се већ одвија много тога, овде запиње с провођењем, због финансијских средстава, недостатка воље или партијске опредељености. Потребно је само превазилажење тога – кренимо и направимо то!
Аустријско држављанство имам тек од пре четири године. Дуго сам осећао чежњу за домовином. Прво сам морао расчистити с једним, да бих могао започети с другим. Коначно, време је сазрело. Волим град Филах, моја породица осећа се добро овде и остајемо овде. И да овај нови почетак не би био само на папиру, него и у срцу, желим да активно учествујем у животу града Филаха. Зато покушавам да ступим у политику, приступио сам једној партији и желим да се 2015 кандидујем за посланика општинског већа.