Сигфрид Ступниг сажетак
Од пре десет година интензивно се занимам за ситуацију Чечена, а пре свега стањем севернокавкаских породица у Аустрији. Свакодневно се сусрећем с чеченским породицама да би разговарао с њима. Oви људи су побегли пред ратом, самовољом и ескадронима смрти у њиховој отаџбини. Нисам срео ниједног човека из Чеченије, који ми није испричао нешто о патњама и мртвима у властитој породици. И данас се у Чеченији дешавају ужасне ствари, готово нико није у стању да опише и разјасни ове појаве. Разлог ових догађања је очигледан: владајући диктатор у Чеченији је и сам умешан у многе од ових тешких повреда људских права, које иду од изопачених мучења до самовољних погубљења. Желим вас замолити да не затварате очи пред протеривањима која су у току. За очекивати је да неки од протераних људи неће моћи дуго преживети у Чеченији. Такође ми је јасно да људи (посебно омладина) из Чеченије могу стварати потешкоће и изискивати посебне напоре. Ти млади људи доживели су рат као деца и у многим случајевима су били сведоци застрашујућих злостављања ( у најгорем случају, чак и мучења и убиства сопствених родитеља). Управo у школама се увек изнова јављају проблеми с децом севернокавкаских породица, каја крше правила понашања. Нису све школе у Корушкој најбоље припремљене за децу избеглица, која долазе из трауматизоване породичне средине. Неки од учитеља реагују с љутњом и неразумевањем, тамо где би стрпљење и саосећајност могли бити од користи. Али ја такође знам да у корушким школама има врло добрих, тако рећи величанствених учитеља, који и с ученицима код којих се овакве тешкоће јављају, имају знатно мање проблема од колега и колегица, за које то представља преоптерећење.
Могуће је да су неке од интеграцијских мера за трауматизоване људе који траже азил и избегличке породице погрешне. Мислим да управо код људи из Чеченије индивидуална подршка мора стајати у првом плану. Пројекти који имају за циљ искључиво интеграцију на тржишту рада, имаће у неким случајевима недовољно смисла. Чак иако се у нашем друштву свуда захтева и тражи давање доприноса. У неким породицама је неопходно успоставити поново способност личног деловања и активности.
Моју иницијативу за избеглице и интеграцију назвао сам „Чечени/Чеченке- људи као и ми“. Тиме жели бити истакнуто, да су и Чечени као народ, једнако тако нехомогени, да као и Аустријанци имају различите приступе и различите ставове. Ставови Чечена/Чеченки који живе у Корушкој/ Аустрији у погледу одређених политичких, религијских и других друштвених питања понекад се битно разликују. Већина људи из Чеченије, а по томе се не разликују нити од Аустријанаца, нити од других народа, жели живети у миру и поштујe законе.
Мојим пријатељима из Чеченије захваљујем на поверењу, на њиховој искрености, њиховој срдачној и никада наметљивој љубазности и на највеликодушнијој гостопримљивости од свих.
Магистар Сигфрид Ступниг, 16.1.1967. од 2003 – почасни рад са чеченским избеглицама у Корушкој/ Аустрија. Сарадња с удружењем „Аспис“ у Клагенфурту као психолог који се бави психичким траумама. Социјални рад за чеченске породице.
Актуелни пројект: „Чечени/Чеченке – људи као и ми“. Спортски пројект: Фудбалски клуб Чеченија Клагенфурт. Информисање о ситуацији чеченских породица, подршка у школи као и социјална брига за ученике/ученице из Чеченије и још много тога.